Reduction of Pollution Releases through Agricultural Policy Change and
Demonstrations by Pilot Projects
 
  Predgovor

Ova brošura je pripremljena od strane projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj / Svetskog fonda za životnu sredinu (UNDP/GEF), pod nazivom: Dunavski regionalni projekat "Smanjenje zagadjenja kroz promene poljoprivrednih propisa i demonstracije u pilot projektu" i opisuje Najbolje Poljoprivredne Prakse (NPP/BAP), koje se mogu primenjivati u zemljama koje svojom teritorijom obuhvataju dunavski basen.

Preporuke su namenjene upravnicima farmi i njihovim savetnicima.

Projekat je definisao 15 NPP. Kada se kombinuju, one veoma pozitivno deluju na proizvodnju na farmama, dok istovremeno štite životnu sredinu od velike količine azota (N), fosfora (P) i sredstava za zaštitu biljaka (SZB), i stoga bi trebalo da se dalje šire kao dobre mere u poljoprivredi. Jedna od ovih mera zahteva relativno velike investicije na farmama (skladišta dubriva), dok je za drugu potrebno imati farmere udružene radi zajedničkog korišćenja mehanizacije ili slične mogućnosti za optimalno korišćenje stajskog dubriva. Ostale mere su jeftine i mogu se primenjivati na svim farmama bez obzira na njihove ekonomske mogućnosti.

Ovih 15 NPP formulisane su na osnovu prvobitnog "Nacrta koncepta najboljih poljoprivrednih praksi za zemlje dunavskog basena", datog u izveštaju "Preporuke za promenu politike za uvodjenje najboljih poljoprivrednih praksi u zemljama centralnog i donjeg dela dunavskog basena", završnog izveštaja prve faze UNDP/GEF Dunavskog regionalnog projekta iz februara 2004. Izveštaj se može naći na internet stranici projekta http://www.www.carlbrodrp.org.yu/index.htm

Cilj nije da se ovih 15 NPP detaljno predstave, već da se daju osnovne NPP (iz plave zone u spomenutom izveštaju), koje su značajne za svih sedam zemalja obuhvaćenih projektom. Isto tako, s obzirom da je ovaj dokument namenjen farmerima i njihovim savetnicima, fokus je na NPP koje su bitne na nivou farme. Ovo ne uključuje NPP vezane za preradjivačku industriju, iskvarenu praksu, nacionalne planove za uklanjanje otpada, pravila registracije pesticida ili prakse zasnovane na uslovima koji su van kontrole farmera. Ovih 15 NPP uključuje preporuke na nižim, srednjim i višim nivoima hijerarhije aktivnosti, koje su spomenute u završnom izveštaju prve faze. Dodatno je definisano nekoliko NPP vezanih za mere štednje vode, za koje se smatra da predstavljaju osnovu izvodljivosti nekih drugih NPP

Definicija

Najbolje Poljoprivredne Prakse (NPP):
  • pozitivno deluju na vodenu sredinu kao i na proizvodnju na farmama;
  • izvodljive su i važeće za datu klimu, tipove zemljišta, modele gajenja useva i uzgoja domaćih životinja, zakonsku regulativu itd. u regionu u kojem će biti primenjene, a izvodljive su kad se uzme u obzir i ekonomska moć pojedinih farmi;
  • suprotne su lošim poljoprivrednim praksama, koje zagaduju vodenu sredinu i pogoršavaju proizvodnju pojedinih farmi;
  • mogu da se proširuju i primenjuju dobrovoljno od strane farmi u basenu Dunava s obzirom na ekonomsku korist koju donose i korist za životnu sredinu
  • u skladu su sa politikom poljoprivrede i zaštite životne sredine EU.

Smernice za NPP

Srodni termini su:

  • Pravilnik Dobrih Poljoprivrednih Praksi (eng. CGAP) – koji je povezan sa Direktivom o nitratima EU (676/91/EEC) i koji se odnosi jedino na azot
  • Zajednički Standardi Dobre Zemljoradničke Prakse (eng. GFP) - koje odreduje Propis Saveta 1257/1999/EEC (odredbe vezane za podršku ruralnom razvoju u okviru Evropskog Fonda za upućivanje i garancije u poljoprivredi – eng. EAGGF), koji odreduje da zemlje članice moraju da formulišu standarde " dobre zemljoradničke prakse" u svom Planu ruralnog razvoja za 2004. - 2006.
  • Statutarni Uslovi Upravljanja (eng. SMR) - koje odreduje Propis EU 1782/2003/EEC, i predstavlja skup od 18 direktiva EU u oblasti prirode, poljoprivredne životne sredine, bezbednosti hrane i dobrobiti životinja
  • Dobri Uslovi za Poljoprivredu i Životnu Sredinu (eng. GAEC) - koje odreduje Propis EU 1782/2003/EEC, i predstavljaju regionalno odredjene mere, kojih zemljoradnici moraju da se pridržavaju u vezi sa minimumom standarda za obradu zemljišta
  • Najbolja Raspoloživa Tehnika (eng. BAT) – koju odreduje Direktiva EU o integrisanoj prevenciji zagadjenja i kontroli (IPPC) 61/96/EEC – "to je najefikasnija i najnaprednija faza u razvoju aktivnosti i njihovih metoda delovanja koje ukazuju na praktičnu prikladnost odredjenih tehnika za odredjivanje osnovnih vrednosti ograničenja zagadjenja, koje su osmišljene da spreče, i gde to nije izvodljivo, smanje zagadjenje i uticaj na zivotnu sredinu u celini."

Iz srodnih termina vidi se da su svi povezani sa zakonima EU. Basen Dunava obuhvata teritorije Ukrajine, Moldavije, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine – nijedna od njih nije članica EU. Ipak, Najbolje Poljoprivredne Prakse koje su predstavljene u ovom dokumentu bile bi relevantne za razmatranje u vezi sa razradom gore navedenih dokumenata (CGAP, GFP, SMR, GAEC i BAT), gde je ovo bitno u procesu pristupanja Evropskoj Uniji.

NPP u zemljama DRB

Problemi koje poljoprivredne aktivnosti izazivaju u životnoj sredini

Životna sredina može se podeliti na vodu, zemljište, vazduh i zvuk. S obzirom da se NPP odnose na basen Dunava, ovde ce se samo razmatrati vodena životna sredina.

Na kvalitet vode naročito utiču poljoprivredne aktivnosti koje koriste azot, fosfor i sredstva za zaštitu biljaka:

  • Azot (ili preciznije, nitrat) prouzrokuje na primer cvetanje algi u morskim vodama i "plave bebe" (eng. "blue babies" ili methemoglobinaemia).
  • Fosfor prouzrokuje eutrofikaciju naročito slatkih voda kao što su reke, jezera i potoci. Eutrofikacija je praćena neprijatnostima i ugrožava zdravlje ljudi i životinja, s obzirom da alge i neki fitoplanktoni proizvode visoko toksične supstance.
  • Ostaci sredstava za zaštitu biljaka imaju različite opasne posledice, na primer mogu da dovedu do poremećaja u reproduktivnoj moći kod ljudi.

Poljoprivreda nije jedini izvor zagadjenja, ali poljoprivredni sektor je jedan od najvećih zagadjivača. Upravljanje individualnim farmama direktno utiče na nivo zagadjenja do kojeg dovode njene aktivnosti.

Agricultural practices influence the quality of the water in the Danube River Basin

Sl. 1 Poljoprivredne prakse utiču na kvalitet vode u basenu Dunava

NPP u vezi sa gore navedenim faktorima, osim navodnjavanja, opisane su u daljem tekstu.

Mere za sprovođenje NPP

Ekonomija resursa

Azot (N), fosfor (P) i sredstva za zaštitu biljaka (SZB) nisu samo potencijalno opasne materije po vodenu sredinu. Oni su istovremeno veoma skupi, vredni i neophodni resursi u poljoprivrednoj proizvodnji.

  • Azotno đubrivo (čisti azot) obično košta 0.5 – 0.7 € / kg
  • Fosforno đubrivo (čisti fosfor) obično košta 1.0 – 1.4 € / kg
  • Herbicidi koštaju obično, po tretmanu, 20 do 150 € / ha

Zemljoradnik je, dakle, veoma ekonomski motivisan da koristi resurse što je efikasnije moguće.

Bogati i uspešni zemljoradnici su jednostavno oni koji generalno imaju dobru ekonomiju resursa!!!

Izračunavanje biljnog bilansa je jednostavan način da se otkrije kolika je efikasnost kupljenog azota, fosfora i sredstava za zaštitu biljaka koji se koriste na farmi.

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br.1
Na svim farmama većim od 5 ha i/ili sa više od 5 grla stoke, potrebno je uraditi ekonomiju resursa svake godine, najkasnije 1. aprila za prethodnu godinu, i obuhvatiti ekonomija resursa bar za N, P i sredstva za zaštitu biljaka.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Za izračunavanje bilansa N i P, i razmatranje upotrebe sredstava za zaštitu biljaka, uključujući komentare i analize za zemljoradnika, savetniku bi trebalo 3 radna dana i koštalo bi 75 €.

Prihodi

Nema direktnog prihoda, ali otkrivaju se i uzimaju u obzir mogući problemi.
Životna sredina

Nema direktnih posledica po životnu sredinu vezanih za N, P ili SZB, ali objašnjavaju se mogućnosti smanjenja zagadjenja.

Izračunavanje biljnog bilansa ili ekonomije resursa otkriva efikasnost upotrebe prirodnih resursa ili potencijalnih opasnih zagadjivača životne sredine, kao što su hranljive materije, voda, gorivo i pesticidi.

Niska efikasnost, koja je jednaka visokoj zagadjenosti, često je veoma vidljiva, ali veliki gubitak novca često postane jasan farmeru tek pošto se uradi bilans hranljivih materija.





Za dobru ekonomiju resursa neophodno je da se hranljive materije iz stajskog dubriva koriste kao dubrivo za useve, a ovo se može desiti jedino ako se stajsko dubrivo čuva na adekvatan način, a ne na goloj zemlji kao na Sl. 2.

Naredni grafikon pokazuje rezultate proračuna bilansa azota na 8 farmi u Srbiji:




Iz datog prikaza vidi se da postoji ogromna razlika medu pojedinim farmama – od 17 do 305 kg azota/ha, i da postoji tendencija ka višem bilansu ako je veći broj grla po jedinici površine (1 uslovno grlo = 1 krava = 100 kg azota u stajskom dubrivu iz skladišta).
Neke farme mogu da zaključe da je njihov bilans azota zadovoljavajući.

Farma sa bilansom od 305 kg azota/ha ima površinu od 100 ha, što znači da "zagaduje" okolinu sa 30,500 kg azota godišnje. Ovo nije problem samo po životnu sredinu. S obzirom da je vrednost azota 59 dinara /kg (izračunato na osnovu cene azotnog dubriva), ovo znači da farmer godišnje gubi 1,8 miliona dinara samo na azotu

Iako linija tendencije na grafikonu nije dovoljno pouzdana, ona u stvari veoma dobro odgovara sličnim kalkulacijama za druge grupe farmi: teško je biti ispod bilansa od 50 kg azota/ha, a bilans raste sa brojem grla po jedinici površine. Neke od farmi koje imaju najniže bilanse privremeno mogu preterano da istroše zemljište. Nemoguće je obradjivati zemlju bez ispuštanja N, P i SZB u životnu sredinu, osim kod organske zemljoradnje koja ne koristi hemijska sredstva za zaštitu biljaka. To znači da je nemoguće 100% iskoristiti resurse. Medutim, kroz NPP moguće je postići visoku efikasnost upotrebe N, P i sredstava za zaštitu biljaka.

Kada je očigledno da postoje previsoki bilansi, kao kod dve farme iz gore datog prikaza, potrebno je istražiti moguće razloge:

  • Upravljanje stajskim dubrivom: nedovoljni kapaciteti za skladištenje stajskog dubriva, planiranje đubrenja koje ne uključuje stajsko dubrivo, preveliki broj grla po jedinici površine itd.
  • Ratarski proizvodni sistemi: uzorkovanje zemljišta i planiranje đubrenja se ne sprovodi, mali je udeo površina pokrivenih usevima u toku zime, loša tehnologija razbacivanja stajskog dubriva, stajsko dubrivo se ne upija brzo u zemljište nakon primene itd.
  • Stočarski prozvodni sistemi: balansiranje obroka se ne sprovodi, loš kvalitet stočne hrane, životinje se ne hrane prema njihovim potrebama itd.

Ratarski proizvodni sistemi

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br.2
Svaka farma sa bar 1 ha obradivih useva treba da obezbedi uzorkovanje zemljišta najmanje jednom u 5 godina.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

10 € po njivi za 5 godina.

Prihodi

Nema
Životna sredina

Nema direktnih posledica po životnu sredinu, ali stvara se osnova za planiranje đubrenja.

Rezultati analiza zemljišta koristiće se za poljosmenu i planiranje đubrenja, a za ovo je potrebno obezbediti skup korekcionih faktora – vidi Aneks 3, tabele 5, 6, 7 i 8.





Sl. 4 Uzorkovanje zemljišta i analize zemljišta čine đubrenje preciznijim



Najbolja Poljoprivredna Praksa Br.3
Poljosmena i planovi đubrenja treba da se pripreme za sve farme vece od 5 ha svake godine najkasnije 31. marta, za zimske useve najkasnije 1. avgusta. Planovi đubrenja treba da se zasnivaju na ocekivanom nivou prinosa i potrebama useva, i da obuhvate i stajska i mineralna dubriva.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Savetniku su potrebna 2 radna dana (50 €) ako se ovo radi po prvi put na farmi, inače je potreban 1 radni dan (25 €).

Prihodi

110 % povećanje efekta N i P na njivi, što donosi vrednost od 915 €.
Životna sredina

Sprečeno nepotrebno rasipanje 1,036 kg N i 397 kg P.

Kod poljosmene i planiranja đubrenja i farmer i životna sredina su na dobitku. Farmer dobija zato što mu planovi omogućavaju da postigne optimalnu ekonomiju proizvodnje, s obzirom da na ovaj način optimalno koristi skupe hranljive materije. Životna sredina je na dobitku zato što se pomoću ovih planova azot i fosfor raspoređuju na balansiran način, i tako ih iskoriste biljke umesto da se ispuste u okolinu gde mogu da budu veoma štetni po vodenu sredinu.

Moderni programi poljosmene i planiranja đubrenja zasnivaju se na normama koje ograničavaju đubrenje samo na potrebe useva i smanjuju primenu đubriva postižući pritom optimalnu proizvodnju.

Osnovni princip mora biti da se stajsko đubrivo pre svega rasporedi tako da ispuni potrebe useva za đubrenjem, a da se mineralno đubrivo koristi samo da se pokrije razlika između normiranog i stvarnog doprinosa stajskog đubriva.

Upravljanje stajskim đubrivom je stoga osnova planiranja đubrenja u skladu sa zakonskom regulativom EU. Program poljosmene i planiranja đubrenja mora da obezbedi precizan proračun proizvodnje i upotrebe stajskog đubriva, a standard đubriva je obavezan deo normativnih tabela u programu. Dobar program može i da podnese varijaciju u efikasnosti njive zavisno od vremena i metoda primene stajskog đubriva na usevima.

Glavni rezultat programa poljosmene i planiranja đubrenja je pregled njiva i đubriva koja treba da se rasporede po ha, po njivi i po godišnjim dobima. Ostali rezultati, na primer, mogu da pokažu detalje o njivi sa istorijom njive, zelenišnim đubrivima, prethodnom primenom stajskog đubriva, zasejanim vrstama, parametrima zemljišta itd., a analize mogu da pokažu oblasti pod zimskim usevima, prosečnu proizvodnju azota po njivi u stajskom đubrivu itd.

Planovi đubrenja treba da se prave na osnovu određene metodologije i spojenih normativnih tabela. Normativne tabele uključuju:

  • Norme za đubrenje useva (vidi tabelu 3.1 do 3.9);
  • Norme za stajsko đubrivo (vidi tabelu 2);
  • Normativne faktore korekcije za analize zemljišta, očekivane nivoe prinosa, posledice prethodnih useva, posledice prethodnog korišćenja stajskog đubriva i efekte zelenišnog đubriva.

Naredna tabela daje opšti pregled koraka izračunavanja neophodnih hranljivih materija za useve u N, P, K i Mg.

Tabela 1: Pregled koraka za izračunavanje potrebnih hranljivih materija.

Korak br. Tip Tabela Izračunavanje potrebe za
      N P2O5 K2O MgO
1 Standardna potreba 3.1 Da Da Da Da
Ispravka za:
2 Prinos 3.1 Da Da Da Da
3 Tekstura zemljišta 3.2 Da Da Da Ne
4 Humus 3.3 Da Ne* Ne* Ne
5 Kiselost zemljišta - Ph 3.4 Da Da Da Ne
6 Analize zemljišta 3.5 Ne Da Da Ne
7 Prethodni usev 3.6 Da Ne Ne Ne
8 Zelenišno đubrivo 3.7 Da Ne Ne Ne
9 Stajsko đubrivo 3.8 Da Ne Ne Ne
10 Bilans hranljivih materija 3.9 Ne Da Da Ne

*Moguće ako je potrebno. Vidi tabelu 3.3 u Aneksu 3





Bilans se izrađuje na osnovu dostupnog stajskog đubriva i kupovnih mineralnih đubriva. Disbalansi na pojedinim njivama takođe treba da se uzmu u obzir pri izradi bilansa za naradne godine, što znači da za prikazanu njivu nije potrebno đubrenje kalijumom narednih godina.

Stočarski proizvodni sistemi

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 4.
Stoci treba davati sledovanja hrane koja imaju pravilan balans energije, proteina i minerala u odnosu na produktivnost.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Jednom savetniku potreban je jedan radni dan 5 puta godišnje i košta 125 €. Neophodan je i kod praćenja proizvodnje mleka, što košta 15 € po kravi godišnje.

Prihodi

Produktivnost povečana za 15%, uz iste troškove ishrane, procenjeno na 20,000 €.
Životna sredina

Smanjilo bi se prisustvo N i P u djubrivu za 15%, ali uz povećanje produktivnosti od 15%, i količina djubriva bi se takode povećala za 15%, dakle nema posledica.

Norme za ishranu životinja tipično opisuju potrebe za energijom, proteinima, kalijumom (K) i fosforom (P) kao najvažnijim faktorima. Azot je vezan za proteine u stočnoj hrani. Faktor koji je najviše ograničen odrediće nivo proizvodnje, a ako postoji disbalans izmedju faktora, generalno će doći do niske efikasnosti stočne hrane.

Sledeći prikaz daje tipični primer godišnjeg prometa azota, fosfora i kalijuma u ishrani jedne krave muzare:





Sl.6 Ciklus N, P i K kod jedne krave muzare koja godišnje daje 5 000 kg mleka. N, P i K za telad vezani su jedino za proizvodnju embriona.

Ako se, na primer, kravi daje 14 kg ili oko 20% manje fosfora nego što je potrebno za prozvodnju 5 000 kg mleka, onda će iskorišćenost N (protein), kao i K i ostalih elemenata, biti 20% ispod optimalne, a oko 27 kg N biće neiskorišćeno. Velika količina se naravno može naći u urinu i stajnjaku.

 

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 5.
Čišćenje štala vodom treba izbegavati ili smanjiti na minimum.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Nema direktnih troškova, ali mogla bi biti neophodna upotreba alternativnih sistema čišćenja. Možda bi bile potrebno investiranje u renoviranje štala.

Prihodi

Ušteda na troškovima za vodu i ušteda na troškovima za rukovanje đubrivom i njegovo čuvanje.
Životna sredina

Nema direktnih posledica, ali stvaraju se uslovi za upotrebu prirodnog đubriva za useve.



Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 6.
Pojenje stoke treba da se odvija tako da se sprečava prosipanje vode.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Zamena starih pojilica.

Prihodi

Ušteda na troškovima za vodu i ušteda na troškovima za rukovanje đubrivom i njegovo čuvanje.
Životna sredina

Nema direktnih posledica, ali stvaraju se uslovi za upotrebu prirodnog đubriva za useve.

Broj grla stoke po jedinici površine

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 7.
Maksimalni broj grla treba da odgovara količini azota u stajskom đubrivu po izlasku iz skladišta – 170 kg azota /ha. Đubrivo treba prodavati drugim farmama ili upotrebiti na njivama drugih farmi u slučaju većeg broja grla stoke po jedinici površine.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Nema – stajnjak se koristi u dogovoru sa susedom.

Prihodi

Nema.
Životna sredina

Sprečeno nepotrebno rasipanje 1 858 kg N i 713 kg P.




Sl. 7 Potreban je sklad između broja grla stoke na farmi i površine u plodoredu koja se može đubriti stajskim đubrivom.
Teško je iskoristiti efekat đubrenja kod stajskog đubriva, ukoliko se na njivama primeni količina veća od 170 kg N/ha

Tabela 2: Standard stajskog đubriva. Sve vrednosti predstavljaju količine i kvalitet stajnjaka na skladištu. U ovom primeru, normativne vrednosti nisu podeljene na čvrsti i tečni deo, što bi bilo poželjno radi određivanja dimenzija skladišta đubriva.

Br. Vrsta stoke Nivo produktivnosti Smeštajni kapacitet Tip prostirke Tone kg N/t kg P/t kg K/t kg P2O5/t kg K2O/t N total P total K total
1 Krmače 20 prasića po krmači godišnje po 7.5 kg Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 3.8 6.2 2.1 3.8 4.8 4.5 23.6 8.0 14.3
2 Krmače 20 prasića po krmači godišnje po 7.5 kg Podovi sa delimičnim ili potpunim rešetkama Piljevina ili ništa 6.8 4.6 1.3 1.8 3.0 2.2 31.1 8.8 12.2
3 10 prasića Od 7.5 do 25 kg Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 1.1 4.3 1.5 3.5 3.4 4.2 4.7 1.7 3.8
4 10 prasića Od 7.5 do 25 kg Podovi sa delimičnim ili potpunim rešetkama Piljevina ili ništa 1.6 4.4 1.2 2.2 2.7 2.6 7.2 2.0 3.6
5 10 tovljenika Od 25 do 105 kg Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 5.3 5.1 1.4 3.6 3.3 4.3 26.5 7.6 18.7
6 10 tovljenika Od 25 do 105 kg Podovi sa delimičnim ili potpunim rešetkama Piljevina ili ništa 6.1 5.6 1.2 2.7 2.7 3.3 34.3 7.4 16.5
7 Krave muzare 6,000 kg mleka po kravi godišnje Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 15.5 5.1 1.0 5.5 2.3 6.6 79.1 15.5 85.3
8 Krave muzare 4,000 kg mleka po kravi godišnje Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 12.0 5.1 1.0 5.5 2.3 6.6 61.2 12.0 66.0
9 Junice Od 6 meseci do teljenja, dnevno dobitak 700 grama Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 5.5 5.3 1.1 5.7 2.5 6.9 29.2 6.1 31.4
10 Telad Do 6 meseci starosti, dnevno dobitak 800 grama Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 1.7 5.6 1.8 2.5 4.1 3.1 9.5 3.1 4.3
11 Tovna junad Od 6 meseci starosti do 450 kg, 450 g, Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 3.5 6.5 1.4 4.0 3.2 4.8 22.8 4.9 14.0
12 Krave u sistemu krava-tele 1 tele godišnje Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 9.8 5.52 1.0 6.5 2.3 7.8 53.9 9.8 63.7
13 Konji 600 kg žive mere Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 5.1 8.3 1.8 13.4 4.1 16.1 42.3 9.2 68.3
14 Ovce 2 jagnjeta godišnje, dnevno dobitak 150 grama Čvrsti podovi sa slamenom prostirkom, uključujući zasebno sakupljanje urina Slama 1.2 12.3 2.7 31.0 6.2 37.3 14.8 3.2 37.2
15 100 koka nosilja   Baterijski sistem, uklanjanje đubriva bez dodavanja vode   10.0 6.5 2.2 2.6 5.0 3.1 65.0 22.0 26.0

Upravljanje stajskim đubrivom

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 8.
Potrebno je da postoji kapacitet skladištenja đubriva za najmanje 6 meseci proizvodnje đubriva na farmi.Proizvodnim sistemima koji koriste prostirku potreban je kapacitet skladištenja i tečnih i čvrstih materija. Proizvodni sistemi sa dubokom prostirkom mogu da čuvaju đubrivo na njivi do 6 meseci, ukoliko đubrivo ima minimum 30 % suve materije.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Neophodni kapacitet skladištenja od 2,000 m3 po investicionoj ceni od 100 €/m3 ili ukupno 200,000 €, što sa amortizacijom za 15 godina donosi godišnje troškove od otprilike 15,000 €. (Cene skladištenja đubriva imaju širok raspon).

Prihodi

Mogućnost upotrebe prirodnog đubriva za useve. Skladištenje đubriva doprinosi povećanju prinosa na njivi za 20%, što vredi 1,830 €.
Životna sredina

Sprečeno nepotrebno rasipanje 2,072 kg N i 794 kg P.




Sl. 8 Primer separacionog skladišta za stajsko đubrivo.Ovakvo skladištenje se primenjuje na farmama koje nemaju odvode za osoku u štali i zbog toga moraju da odvajaju čvrsti i tečni deo stajnjaka u samom skladištu.



Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 9.
Mora se sprečiti razblaživanje prirodnog đubriva kišnicom.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1.
Ekonomija

Troškovi

Poklopac na cisterni za osoku zahteva dodatnu investiciju od 50% što je 5,500€ godišnje. Na primer, skupljanje kišnice košta 500 €.

Prihodi

Ušteda na troškovima transporta osoke na njive.
Životna sredina

Nema posledica po životnu sredinu.

 

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 10.
Primena đjubriva ne treba da se obavlja u periodu od 15. oktobra do 1. marta, u svakom slučaju ne na zamrznutom zemljištu ili zemljištu sa nagibom većim od 7%.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1
Ekonomija

Troškovi

Nema, ali potrebno je skladištenje đubriva.

Prihodi

Primena u pravo vreme doprinosi povećanju prinosa njive za 10%, što vredi 915 €.
Životna sredina

Sprečeno nepotrebno rasipanje 1,036 kg N i 397 kg P

 

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 11.
Potrebno je koristiti pravilnu tehnologiju za primenu stajskog đubriva. Tečno đubrivo i osoku treba primeniti uz pomoć sistema polaganja u trake ili ubrizgavanjem u zemljište.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1
Ekonomija

Troškovi

Nije ništa skuplja od drugih metoda primene. Trebalo bi da je dostupna kroz zajedničku nabavku i korišćenje mašina ili preko servisnih centara.

Prihodi

Primena stajskog đubriva uz upotrebu optimalne tehnologije doprinosi povećanju prinosa njive za 20%, što vredi 1,830 €.
Životna sredina

Sprečeno nepotrebno rasipanje 2,072 kg N i 794 kg P.

Pravilna oprema za razbacivanje stajskog đubriva je veoma skupa i zahteva veliku proizvodnju da bi korišćenjem opravdala troškove. Dobro rešenje za porodicne farme je da koriste ovakvu opremu zajednički, na osnovu sporazuma, kao što je dato u Aneksu 4.




Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 12.
Stajsko đubrivo treba da se pomeša sa zemljištem u roku od 6 sati.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1
Ekonomija

Troškovi

Nema dodatnih troškova.

Prihodi

Verovatno doprinosi povećanju prinosa njive za 5%, što vredi 400 €.
Životna sredina

Sprečeno nepotrebno rasipanje 518 kg N i 199 kg P

Upotreba hemikalija

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 13.
Prskanje SZB treba primeniti u skladu sa potrebama, a pri doziranju treba uzeti u obzir vreme prskanja, fazu razvoja useva i klimatske uslove.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1
Ekonomija

Troškovi

Potrebno je planiranje zaštite useva, na primer 2 sata rada.

Prihodi

Smanjiti dozu na 25% od količine koju preporučuje proizvođač. Sa dva prskanja herbicida na 20 ha, ušteda je: 75% x 35 € /ha po jednom prskanju x 2 prskanja po sezoni x 20 ha = 1,050 €.
Životna sredina

Smanjena upotreba SZB za 75%, jednaka je, na primer, 20 litara (zavisi od agensa SZB).



Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 14.
Oprema za prskanje SZB treba pravilno da funkcioniše i treba obezbediti ispravne dizne da bi se obezbedilo ravnomerno prskanje.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1
Ekonomija

Troškovi

Za testiranje prskalice savetniku je potrebno pola dana. Renoviranje prskalice košta na primer 500 €, ili 100 € godišnje.

Prihodi

Nema direktnog prihoda, ali stvaraju se uslovi za smanjenje troškova upotrebom smanjenih doza
Životna sredina

Nema posledica po životnu sredinu.




Sl. 9 Merač za jednostavno i brzo testiranje dizni na prskalicama

 

Najbolja Poljoprivredna Praksa Br. 15.
Sredstva za zaštitu bilja treba čuvati na zaključanom mestu i voditi knjige o kupovini i upotrebi ovih sredstava.
Procena posledica u slučaju farme iz Aneksa 1
Ekonomija

Troškovi

Koštalo bi, na primer, 500 €, ili 35 € godišnje ako se skladište amortizuje na 15 godina.

Prihodi

Nema direktnih prihoda.
Environmental

Nema direktnih posledica po životnu sredinu.



  Aneks 1: Primer jedne farme

  Aneks 2: Rezime posledica koje NPP imaju po ekonomiju i životnu sredinu na primeru farme

  Aneks 3: Normativne tabele za planiranje njive i djubriva

  Aneks 4: Standardni ugovor o zajedničkom vlasništvu i korišćenju mašina

 
Carl Bro DRP Project Office, Resavska 35/I , office phones +381 11 32 32 322 , +381 11 32 24 265