Почиње протест чланова Асоцијације пољопривредника Србије*
пон 05.07.2010, (Фото:Весна Анђић, Радио Слободна Европа, 2009.)
ИМА ЛИ РАЗЛОГА ЗА ПРОТЕСТ ?
Према резултатима истраживања UNDP из марта 2010. године: испод линије глади је 38,7 одсто руралног становништва и чак 53,4 одсто пољопривредника у Србији. У нашој новијој историји никада није био овако бедан положај сеоског живља и нарочито пољопривредника.
Ако овим подацима додамо чињеницу да је стопа незапослености у Србији око 20 одсто, а да у наредна три месеца око 14 одсто фирми планира да отпусти раднике, као што показују истраживања Економског института, што значи да је сваког месеца ове године остајало без посла око десетак хиљада људи, при чему је број запослених у текстилној и грађевинској индустрији (која је традиционални додатни сезонски извор прихода нашим пољопривредницима), преполовљен од 2007. године (PPG Newsletter #289 - 09. 07. 2010.), а најављују се нова отпуштања, онда је лако замислити каква је ситуација у нашим селима.
При свему овом треба рећи да се за пољопривреду одваја 2,2 одсто државног буџета и ако она ствара око 13 одсто БДП, социјално обезбеђује око 12 одсто укупног становништва и учествује са 25% у укупном извозу привреде Србије – остварујући чак и суфицит од преко 600 милиона УС $? (Пољопривреда инфо.,, проф. др М.Шеварлић, 26.06.2010)
О оправданим захтевима фармера сведочи као пример и чињеница да је у Србију је за првих 6 месеци увезено близу 4.500.000 литара млека по цени од 32 динара, а у Централној Србији захваљујући постојању свих могућих појединачних и договорних видљивих и прикривених монопола и монопсона сељаци једва постижу 20-24 динара за литар. При томе, млеко се увози из земаља у којима пољопривредници добијају до три пута веће субвенције за своју пољопривреду.
Ради су о организованој , чистој, нелојалној конкуренцији, у којој је наша пољопривреда препуштена на милост и немилост домаћих и страних (пре свега балканских) монополиста свих врста, који из наше пољопривреде извлаче сваки траг вишка вредности, па чак, кроз политику откупних цена преливају и оно мало субвенција које пољопривредници добију као милостињу, а не као део јединствених развојних стратегија .
И коначно, пошто је најчешћи изговор за сва нечињења у пољопривреди не профитабилност малих пољопривредних домаћинстава, време је да се питање - треба ли чувати мала и средња пољопривредна домаћинства Србије и на који начин - поново покрене.
То је једно од кључних питања пољопривредне развојне политике Србије у блиској будућности. Под условом да још уопште има заинтересованих за питања развоја српске пољопривреде, време је за озбиљне и квалификоване дискусије на ту тему . Досадашње брзоплетости, непринципијелности и површности скупо су нас коштале. Као добар увод може послужити чланак " Сумрак индустријске пољопривреде" ......
____________________________________________________________ |
