Основано Удружење великих произвођача млека Србије. Мали произвођачи централне Србије потпуно незаштићени. 21. август 2010., AVM P Цене на југу Србије и даље између 19 и 24 динара. Само ретки произвођачи који предају веће количине млека добијају до 28 динара. Представници 22 велика произвођача млека основали удружење и најавили платформу у којој ће представити стање и предложити системска решења, а која ће бити достављена министарствима пољопривреде, економије, финансија и трговине да би се заједнички дошло до најбољих решења. (Beta) Председник Управног одбора Удружења Љубиша Јовановић је казао да чланице Удружења дневно испоруче 400.000 литара млека, имају око 40.000 говеда и око 6.000 запослених. Годишње испоруче, значи, преко 100 милиона литара. Процењује се да се у Србији годишње произведе 1,1 милијарди литара млека, а да је прошле године млекарама испоручено око 850 милиона литара. Ови подаци су под знаком питања јер статистички подаци из предходних година говоре да се у Србији у просеку годишње млекарама преда око 52% млека док око 47% буде пласирано на локалним тржиштима и у кућној употреби. Ако предходне податке прихватимо као веродостојне, онда је произилази да велики произвођачи годишње предају млекарама око 15% од укупно предатог млека, а да у свом поседу држе мање од 7 % млечних грла (број говеда у Србији је по последњим статистичким подацима од децембра 2009. износио 1.002.295, од чега је прозводних грла 584.671., од тога у централној Србији 478.722, а у Војводини 105.949). Ови подаци говоре јасно колико је још увек велики значај малих произвођача млека у Србији. Србија са 20% незапослених, при чему је код младих преко 50% незапослено, не може себи дозволити луксуз да олако и брзоплето угрози пољопривредну производњу малих и средњих произвођача у пустој жељи да се што брже и што јефтиније достигну модели земаља који већ 50 година, уз огромна улагања, раде на преструктуирању својих пољопривреда, а да при томе још увак нису дошли до коначних и дугорочно одрживих модела. Произвођачи млека у централној Србији су, међутим, потпуно незаштићени, препуштени сами себи без могућности значајнијих инвестиција у своју производњу, препуштени на милост и немилост млекара које одређују цене млека по само њима знаним методологијама, без икакве супервизије у одређивању квалитета млека, у највећем броју без уговора, без потврда, са ценама које присиљавају произвођаче да држе краве на минималним трошковима производње, а то значи са минималном продуктивношћу и уз огроман рад који нико не мери и не признаје и .... ту се затвара круг. Млади на селу, који гледају своје родитеље који се овако муче, без икаквих ефеката и шанси да се било шта промени у догледно време не одлучују се, као што неко мисли, да узму кредите и учине нешто за унапређење овакве, скоро робовласнички, постављене производње, већ одлазе и напуштају масовно села бежећи од понижења којима су изложени сваки дан. Они, опет, који су показали развојне капацитете, учествовали у едукацијама, поправили своје приходе, сарађивали са стручним службама и дошли до значајнијих зарада, ипак ће на крају гледати да на сваки начин истерају децу из производње у којој влада потпуна неизвесност и у којој су потпуно незаштићени од самовоље млекара и препуштени сами себи без озбиљне подршке државе или локалних заједница. Томе додатно доприноси и чињеница да се млади гуше у чамотињи потпуно запуштених села у којима нема ни друштвене атмосфере, ни комфора, ни шанси за школовање, нити било које друштвене сатисфакције за било који напор и успех који постигну. Нико у ствари није дао озбиљну шансу у Србији малим и средњим произвођачима да унапреде производњу и постану озбиљни произвођачи. Некима се чини да је то скуп процес и да је једноставније увозити млеко по 32 динара, од чега скоро пола цене субвенционише земља извозница, и којој то није скупо јер ће земље као Србија увозом прелити своје субвенције њима уместо да их дају својим произвођачима. Цена млека на југу Србије је и даље између 19 и 24 динара. Само ретки произвођачи који предају веће количине млека добијају и до 28 динара. Млекаре остају без млека, откуп на југу Србије је, само ове године, смањен и до 25% што млекаре и јавно саопштавају. Затвара се круг који води потпуном уништењу производње млека на југу Србије. После свих празних прича по медијима, време је да се неко заиста озбиљно замисли над правим решењима за 3.000.000 ха обрадивог земљишта у Србији. Увозити храну у Србију поред толико плодне земље, граничи се са злочином и јесте злочин и према садашњим и према будућим генерацијама.