Подручни центри за рурални развој у Србији престали са радом на основу уредбе Министарства од 04.06.2009. године

....... Недостатак новца је само последица, а не узрок свих наших промашаја предходних година. Наш народ и наши пољопривредници нису, међутим, наивни као што би то неко волео да буду. То што су немоћни да нешто предузму, не значи и да не схватају шта се у суштини дешава. Трагично је само то што им више није стало да се тиме баве. Као и под турцима, као и у свим невољама предходних векова они ће ћутке и успешно одрадити свој посао и - преживети.

Рат села и града је почео, а цену ће платити они који су најмање криви за све - градска сиротиња и средња класа која ће се следећих година убрзано осипати. Цене пољопривредних производа у које су урачунати сви рационални и ирационални разлози, обрачуни и промашаји, ипак ће на крају платити град и коначно цела Србија чијом се судбином већ предуго неодговорно поигравмо.

Што се тиче руралних центара и политике руралног развоја и уопште достизања врхунских цивилизацијских циљева и стандарда, Србија ће морати да им се врати пре или касније и на овај или онај начин.

Томе је, у сваком случају, неће вратити бројни и посустали ловци пројеката који су предходних година без икаквих резултата, отели аграрном буџету значајна средства, и неће то бити ни приучени координатори подручних центара, већ тимови врхунских стручњака који заиста имају капацитет да изузетно сложен посао координације руралног развоја систематски доведу у функционалну везу са врхунским стандардима пољопривредне производње. У томе ће им бити потребна јасна и упорна подршка државе како у финансијском, тако и у погледу едукације, а неко време ће им бити неопходна помоћ и страних експерата, јер су то потпуно нове области рада чак и за наше најбоље стручњаке..

Стварање организационих и структурних предпоставки за то се подразумева, а међу њима једна од главних је и јасна подела на статистичке регионе који ће заиста представљати функционалне целине, како у погледу степена развијености, тако и у погледу развојних могућности и развојних праваца и дефинисаних стратегија, а не безличне географске појмове (као нпр. јужни, источни, западни итд ....).

Док се све то не деси, ми ћемо се придружити нашим сељацима, т.ј. паорима у старом добром, на нашим просторима разрађеном послу - преживљавању.

Алексинац је добро схватио и прихватио суштину политике руралног развоја, барем се надамо да је тако. Овај сајт (који није попуњeн ни са 10% предвиђеног садржаја), је истовремено и одраз тог схватања и наш предлог модела за будућу организацију Мреже за рурални развој коjoj треба придружити још додатно оспособљене и обучене стручњаке државних саветодавних служби и едукативне установе међу којима посебну улогу има мрежа средњих пољопривредних школи, које у себи крију велике капацитете, али се морају довести под утицај Министарства пољопривреде, јер Министарство просвете, осим педагошких, нема капацитете да се бави стручним аспектима образовања у пољопривреди.