..........
ПОЗАДИНА
Према Европској комисији, сектори хране и пића чине приближно 23% глобалних ресоурса , и доприносе емисији 18% гасова са ефектом стаклене баште и 31% ацидификујуће емисије (прим. прев. NH[3], NO[x] and SO[2]).
Европска агенција за животну средину наводи да се у пољопривреди највећи притисак на околину врши путем хранидбеног ланца у току животног циклуса у производњи говеђег меса и млека где долази до највеће емисије. Прехрамбена индустрија не представља значајаног емитера .
Главни утицај на климу у производњи говедине и млечној индустрији има метан , који животиње производе у току ферментације у гастроинтестиналном тракту. Метан има 20 пута јачи ефекат стаклене баште од угљен-диоксида.
Недавни извештај Заједничког истраживачког центра показује да месо и млечни производи доприносе у просеку 24% од укупног утицајa на околину финалне потрошње у ЕУ 27, а чине само 6% од њене економске вредности. Главне индентификоване могућности су у побољшањима у пољопривредној производњи и менаџменту исхране у домаћинствима (избегавање расипања хране), уз очување продуктивности.
Власти наводе да швеђани повећавају потрошњу меса у просеку десет килограма по особи током последњих десет година и сада она износи 65 кг.
Према подацима Светске банке, очекује се пораст потражње за храном од 50% до 2050, а потражње за месом од 85%, углавном у брзо растућим економијама као што су Кина и Индија које постају богатије и усвајају Западни стил прехрамбених навика, богатих у месу и млечним производима .
У документу под називом " Еколошки паметан избор хране ", препоручује се да се месо једе ређе и у мањим количинама. "Пробајте да замените један или два месна јела недељно вегетаријанским оброцима или смањите количину меса," пишу документа , објашњавајући да ће то смањити климатске промене засноване на људским поступцима .
У документу се даље наводе разне чињенице о утицају на животну средину различитих намирница. На пример, један килограм говедине доприноси до 15-25 кг гасова са ефектом стаклене баште - што је десет пута више од , на угљенику заснованог, еквивалента пореклом од пилетине .
" Јести мање меса, и правити пажљив избор о томе шта једете је, према томе, најпаметнији избор у погледу очувања околине који можете направити " наводе власти .
Поред информација о клими и животној средини, смернице набрајају и здравствене аспекте везане за различите прехрамбене производе, њихове препоручене дневне уносе и последице превелике потрошње . "Са неколико изузетака, избор здраве хране може да иде руку под руку са изборима који су добри за околину, " наводи се у смерницама .
Препоручена хранива укључују месо, рибу , морске плодове , воће , бобичаво воће , скробна хранива , масти, па чак и воду. Препоруке су сврстане у сезонске исхране , локално произведена воћа, поврће и бобичава воћа , скробна хранива, а избегавају флаширану воду , минералну воду и палмино уље и лимитирају потрошњу пиринча јер његово гајење производи метан.
Шведске власти су прве у Европи које раде на развоју таквих препорука . Оне ће бити послате у друге земље ЕУ како би се процениле реакције пре издавања .
"Под условом да нема озбиљних примедаба," тај процес треба да буде завршен у року од три месеца, наводе власти , у нади да ће смернице инспирисати власти у другим земљама да следе Шведски пример.
"Потрошачи чине важан еколошки избор када су у куповини хране, па им је потребна добра основа на којој могу доносити своје одлуке. Рачуна се да производње хране доприноси приближно са око четвртином утицају шведских потрошача на климатске -емисије , а такође доприноси другим штетним утицајима на околину, на пример кроз коришћење пестицида ", рекао је Inger Andersson, генералн и директор Националне Прехрамбена управе.
EurActiv.com, Sweden promotes climate-friendly food choices
понедељак 22. јуни 2009
